или

Title Sort descending Источник
(в) Чт̑о дѣ́ла, и҆ что дѣѧ́нїѧ
А҆ з до́кторов҇
А῎бїе
А῎вгꙋстъ
А῎вденаго̀
А῎гро́стъ
А῎лбо
А῎ле вжѐ двоѧ́ко
А῎ле и῎жь
А῎льбо
А῎льбо

Азб6, Соф. 1567, 24об.

а῎минь
а῎неѱ̑ии
А῎нна
А῎ре́о҆съ
А῎рсъ
а῎ртосъ
А῎рфро
а῎р꙽хїмандритъ
А῎че́й
А҆а҆по́лло
А҆а҆ро́нъ
А҆а҆ронъ
А҆а҆ро́нъ
А҆а҆ро́нъ
А҆бие
А҆бо
А҆бо
Абтекар
Абтыка
А҆ввадонъ
А҆вва́кꙋм
Аввакꙋ́м꙽
А҆вдѣ́й
Авдѣй
авель
Авель
А҆виа́ль

Азб6, Соф. 1567, 21

А҆виꙗ҆ль
авраамъ
аврамъ
аврамъ
А҆втоном
а҆в꙽гꙋсталїи
А҆га́въ
А҆гге́й
А҆ггѣ́и
А҆ггѣ́й

Азб6, Соф. 1567, 29об.

А҆ги́ли
адамъ
А҆да́мъ
адамъ
А҆дан҇ктъ
А҆дисъ, и҆лѝ аі῎дисъ
Адъ Типогр. Азб. БАН, 33.9.1 (л. 93–94)
Адъ
Аен꙽доръ
А҆змодеѡ҆съ
Азок҇
А҆каѳартосъ
А҆кеѱе́й
Акеѱе́й
А҆кеѱим
А҆ки́ла
акриды
Акровистїе
Алавастръ
А҆лексѣ́и

Азб6, Соф. 1567, 30

Алектор
Алефъ
А҆леѯа́ндръ
А҆леѯа́ндръ
А҆леѯиї
алеѯѣи
А҆леѯѣ́и
А҆ллилу́иꙗ
аллилꙋиѧ
А҆ллилꙋ́і҆ѧ

Азб6, Соф. 1567, 10–10об.

А҆ллїлꙋ́і҆ѧ
а҆ллѵг҇їа
Алниꙗ
А҆лнїѧ

Азб6, Соф. 1567, 12об.

алфавит
Алфави́тъ
А҆лфѣ́й
Алѧба́рты
Амбаръ товарнои, или домъ, въ нем же товары складываютъ. Pakhuijs. o.

Лексикон Брюса 1717, 2

Амбонъ, также мѣсто устроенное къ наказанїю или казни. Schavot. o.

Лексикон Брюса 1717, 2

Амвонъ
А҆менови́те
А҆ми́нь
аминь
А҆ми́нь

Азб6, Соф. 1567, 13

А҆мі́нь
Амманіт
А҆ммореꙗ
А҆мона́ѳей
Аморреискаѧ
А҆мо́съ
амфиврахий
А҆мфило́хїи
А҆мѳо́ры
а҆на́гностъ
А҆на́гностъ

Азб6, Соф. 1567, 11–11об.

А҆на́ниа
А҆на́ниа
А҆на́нїи
А҆на́нїꙗ
Анафема
А҆нафе́ма
А҆нафематики
Анафемотизо
Анафима
Анафора
анаѳе́ма
анаѳема
А҆ндреан҇
А҆ндре́й
А҆ндриꙗн҇тъ
А҆ндро́нникъ
андрѣи
А҆немподи́стъ
Анеѱеа
А҆ни́сиа
Анна
анна̇
а҆нна
Аномалных
А҆нтиох
А҆нтипас҇
А҆нтипа́тръ
А҆нфимъ
А҆нфи́мъ
А҆нфи́са
А҆нꙋ́рїи
аомоѳор
А҆пе́ллїи
Апль, і сосѳен҇
Апокалипси́съ
Апокалиѱисъ
а҆покалиѱи́съ
А҆покали́ѱисъ

Азб6, Соф. 1567, 10

А҆покали́ѱисъ
Апонїѧ
Апотеки
апуптосъ
А҆пфи́а
Апфо
А҆рама́ты

Азб6, Соф. 1567, 11об.

ареста́нтъ
А҆ре́фа
Арипъ
А҆риста́рхъ
А҆ристовꙋл
А҆рїи
Арктосъ
А҆рса́кїи
А҆рса́къ
А҆рсе́нїи
А҆ртем
А҆ртемон҇
А҆ртофо́ръ

Азб6, Соф. 1567, 14

Артыкул҇
Артꙋсъ
артꙋсъ
Архелаи
А҆рхела́и

Азб6, Соф. 1567, 10об.–11

архи
А҆рхѝ
А҆рхигра́фосъ
А҆рхидꙋ́ксъ
А҆рхимагер
архимарит
А҆рхи́ппъ
а҆рхисинаго́гъ
архисинагогъ
архистратиг
архитектура
Архитриклин
А҆рхѝтрикли́нъ
А҆рхїмарит
Арцыѹрцыевъ постъ
А҆р꙽съ
А҆р꙽хистратиг҇
асамблеа
А҆сигкри́тъ
Асоръ
А҆споти
А҆спръ
А҆стер́їи
Астрономиа
А҆стъквучїи
Астъквучїи

Азб6, Соф. 1567, 22

Аст꙽квꙋчий
А҆тта́лъ
А҆ттил
Аукторита
А҆у҆кторита
А҆у҆кторитас҇
А҆фана́сий
А҆фи́ра
А҆фїра
А҆фроди́та

Азб6, Соф. 1567, 30об.

А҆хи́а
А҆хиа῎фскъ
А҆ѳе́синъ
Аѳон҇скаѧ гора
А҆ꙋ῎кторꙋти
Ба́влю
Багрѧни́ца

ЛБ 1627, 2

Багрꙗни́ца
Ба́йка
Ба́йка
Ба́лїй, и҆ли Ба́їа

ЛБ 1627, 2

Балїꙗ
Ба́лованїе
Банделеръ, или зарядъ мушкетнои. Bandelier. m.

Лексикон Брюса 1717, 4

Банкет
Баранеи свїнои, или телячеи окорокъ. Karweij. v.

Лексикон Брюса 1717, 4

Баронѣ́й
Барсъ, или тїгеръ ѕвѣрь. Tijger. m.

Лексикон Брюса 1717, 4

Баталїя, или полевои бои. Veldslag. m.

Лексикон Брюса 1717, 5

Ба́чилъ
Ба́чит
Ба́чит
Бегунъ
Без гомону
Бездреве́сность
Безецныї
Безмол҇вное
Безо῎чьство
Безпе́чность
Безслове́сенъ гнѣвъ
Безслове́сно
Безстыднои роскащїкъ, или вракунъ. Blafferd. m.

Лексикон Брюса 1717, 6

Безъѡ῎чьство
Беле́гъ
Бервно̀, и҆лѝ бервено̀

ЛБ 1627, 5

Бе́тъ
бинꙋнъ
би́серъ
Би́серъ
бисер꙽
бисѣръ
Би́тва
Бїтая, или скотїнная жертва. Slagtoffer. o.
Блавъ гилгенъ, и҆лѝ блаꙋгилен҇ сквертенъ
Бла́зень
Блазнꙋ́етъ
Бла́ѕень
Блгдре́ние
Бл҃говолю̀
Бл҃говѣ́стїе

ЛБ 1627, 6

Бл҃гогла́сное вѣща́ние
Бл҃года́тель

ЛБ 1627, 7

Бл҃года́тель
Блг҃ода́ть
Бл҃годе́ньствие
Блг҃одѣть
Бл҃гои҆мѣ́ньство
Бл҃гоискꙋствова́ти

ЛБ 1627, 8

Блг҃осло́влю
Блг҃осло́вный
Блудныи духъ, или кто слѣдуетъ какому блужденїю. Dwaalgeest. m.
Блуженїе въ сродствѣ, или своїствѣ. Bloedschande. v.
Блюден҇е

ЛБ 1627, 12

Блядїща, или блядь скаредная. Ligtekooi. v.
Блѧди́выи

Азб6, Соф. 1567, 36

БЛѧ́д꙽

ЛБ 1627, 13

Блꙋ́дники

ЛБ 1627, 12–13

Боевое мѣсто, или поле. Slagveld. o.
Бождре́ние
Бо́ждрїи
Бождрыї
бо́лїѧ ча́сть лꙋны̀ и҆лѝ мс҇ца
Бо́лшь
Больно или ѕѣло. Zeer. o.
Бонун҇
Бохма̀

Азб6, Соф. 1567, 37

Бочанъ или стерхъ птїца. Oyevaar. m.
Бошию
Бра́двы
брега́да
брега́дѝръ
Бре́нїе
бреси́тъ
Бреси́тѳъ
Бресшивъ
брїзылїе́во де́рево и҆лѝ санда́лъ
Брюзга, или журлївость. Helleveeg. v.
Буравчїкъ или малої буравъ. Foret. v.
Бурдунъ
Бурмистръ
Бꙋбре́зе

Азб6, Соф. 1567, 37об.

В барку
В роско́шех
Валчю
Ва́рвари
ва́ръ
Васка
Ва́снь
Васнь
Векша или блокъ на конецъ раїны. Nok. van de rae. m.
Векша, или орудїе чѣмъ пытаютъ. Paley. v. Pley. v.
Велїкая изба, или саля публїчная. } Hal. v.
Велїкая часть ветчїны, или иного чего. } Hacht. m. en v.
Вентеръ, или верша изъ сѣти. } Fuijk. v.
Верхняя одежда или кафтанъ, тожъ и суртутъ. } Jurk. v.
Верхушка, или гребень у землї между дву бороздъ. } Richgel. m.
Весма̀
Весма̀
Вечерꙗ
Вешнїца, или запоръ что воду запїраютъ и пропускаютъ. } Spuij. o.
Веѯель или переводныя денги, также имена. Wissel. m. en v.
Вина̀
Вирса́вїе
Вита́ет
Витают
вифаниꙗ̇
Вифлеѡм҇
Вїнная рюмка, или вїннои кубокъ. } Wijn glas. o.
Вїноградныя тїски или вїнныя тїски. } Wijnpers. o.
Вїхри, или шїшечки на ворсоватомъ сукнѣ, или на ратїнѣ. } Keeper. v.
власѳимїа
Влъшба̀
Во ѿземствование
Водоно́съ
Воздыханїе, стонанїе, или рѣчь какая съ стонанїемъ. } Teem. v.
Возращаетъ, или какои плодъ розводїтъ. } Teelt. o.
во́зъ и҆ли́ колесни́ца на нб҃е
Волоцюга
Вонꙗ̀
Ворванье, или иныхъ рыбъ сало топленое. } Traan.
Восхлаще́нїе
Вра́ска
Вресноту
Вседѣлатель, иже за всякое дѣло емлетца, или во всякое дѣло мѣшаетца, тожъ и трудолюбївои человѣкъ. } Albedrijf. m. Albeschick. m.
Всепло́дїе
Вскую
Всꙗ̀ ми лѣть
Възникнꙋ́ти
Вывесная доска, или вывешеная тщїца ремесленыхъ людеи, на неїже мастерство напїсано } Vijthangbord. o.
Выдача, възаїмы даванїе, или что цвѣтъ сронїтъ, сроненїе цвѣта. } Verschiet. o. de coleur verschiet.
Выметанїе, или выбрасыванїе всякїхъ пожїтковъ чрезъ бортъ въ море. } Avery. o.
Выпечатокъ, или спечатокъ. } Vijtdrucksel. o.
Вы́спръ
Вѣ́їа и҆лѝ Вѣ́твь
Вѣтвеннои кустъ, или пучекъ вѣтвенои. } Takkebos, o.
Вѣтръ сквозь дїру или скважню въ какую храмїну вѣющїи. } Togt. v.
в꙽ Дс҃ѣ
Гада́нїе, а҆бо̀ гана́нїе, и҆лѝ гана́н꙽ство
газофилакїа
газофїлокїа
Галунъ золотнои, или сребрянои. } Mantel koord. v.
Гана́нїе
гауздукъ
Га́ща
Гвоздевая дїра или скважня, также дїры на караблѣ въ нїхже вода съ палуба сбѣгаетъ. } Spiegat. o.
Гвоздь безъ шляпки, или закрѣпошнои. } Stift. v.
Ге́ль
Гетманъ
гигантъ
Главнѣїшїи въ какомъ нї есть братствѣ или старшїна въ какои компанїи. } Deken. [van een gild.] m.
Глики́змо
Глыба или икра лдяная. } Kluijt. o.
Глꙋмлѧ́хсѧ
Гобзова́нїе
Го́нѕе
Горїзонтъ, или краи вїдїмои земли, также краи у бочки. } Kim. o.
Горло дышателное, воздушная труба, или горло отъ легкаго проходящее. } Lucht pijp. v.
Города часть, или предѣла какова, прїходу церковного. } Bom. v.
Горшешная ядь, или кушенье въ горшкахъ вареное. } Pot spijs. v.
Государство, или какая земля. } Landschap. o.
Грамматїка, или художество язычное. } Spraak konst. o.
Гра́фїѧ
григо́рїи
грі́горїе
Громовои ударъ, или застрѣлъ. } Donderslag. m.
Губа грецкая или морская. } Spons. o.
Гулбїще передъ окномъ, или дверми у верхняго жїлья перилами оставленое. } Balkon. o.
Густое или кїслое млеко, тварогъ. } Zaan. v.
Гꙋ́певе
давыдъ
Да́мы
Двенатцать дюжїнъ или чїсломъ сто сорокъ четырѣ. } Gros. o.
Двоемысленныя рѣчи, или егда одною рѣчью двоякое значїтъ. } Quink slag. m.
де́брь
Де́лва
Ди́в꙽ство
дїа́вол
дїа́вол꙽
Дїа́конїю а҆на́гностъскую
Дїтя отъ перваго замужества, или первыя женїтьбы. } Voorkind. o.
доблесть
до́блесть
Доводныя, или свидѣтелствующыя рѣчи. } Bewijsreden. v.
Дождевои чанъ, или ящїкъ, въ негоже дождь накаплїваютъ. } Regenbak. m.
дои́скъ
Домъ, или жїлїще государя князя какова. } Hof, Vorstenwoning. o.
До́хїѧ
Доча́снꙋю
Дощечка тоненкая золотая, или сребреная. } Spange. v.
Дощечка тоненкая, или лубочїкъ, чемъ переломы повязываютца. } Spalk. o.
Дре́внїи члц҃ы

Азб6, Соф. 1567, 26–28об.

Древодѣ́лство, и҆лѝ древодѣла́нїе
Дрожжи у пїва, или подонки у чего. } Kiem. v.
Дрꙋча́ще
Дуло у пїщали, или пушки. } Tromp. v.
Дурачеи колпакъ, или шапка, также сумозбродная, и глупая глава. } Narrekap. v.
Духовая труба, или духовои стволъ, їлї духовое горло. } Windpyp. v.
Дѣло необходїмое, или неминуемое, также ї безсчастїе, бѣдственно ї смертелно. } Veeg. m. en v.
Дꙋх пифо́н꙽скїи
Е῎л꙽лины
е҆вангили́ст꙽
Едїночїнныи, или чїннои товарыщъ. } Amptsgenoot. m.
е҆ксапсал꙽мы
Е҆левферїи
Е҆ле́на
Елма ꙋ῎бо Бъ҃ на́ землю прїйде
Е҆льма
Емблема, или умновымысленнои образъ. } Zinnebeeld. o.
е҆пенди́тъ
Е҆пистими́ѧ
Епїграма умная или искусная. } Puntdicht. o.
Ератуль, авантъгвардїя или переднїя воиска. } Voortogt. m. en v. Voorhoede. v.
Е҆ре́кръ
Е҆скептор
е҆тера
Еуфрагїя ѕелїе или свѣтїлнїкъ. } Oogentroost. o.
е҆фѫдъ
Е҆фꙋдъ
е҆ѳѹдъ
Е҆ѵг҇лїе
Жалованная грамота патентъ, или дїплома. Patent. o.
Жѐ
Жела́нїе

ЛБ 1627, 64

Жела́нїе
Желѣзное дѣло, или заводы желѣзныя. } Yzer werk. o.
Женїтвенное, или замужественное. } Huwelyk. o.
Женскои галздукъ, или полотенцо около шеи. } Neerstik. o.
Же́ртвы и҆ всесожженїѧ
Жертовнїкъ їлї жертвеннои ковчегъ, или сундукъ, въ негоже церковныя денги кладутся. } Offerkist. v.
Жидови́нъ
Житїѐ и҆ жи́ѕнь ст҃го
Жїлїще или горнїца подъ кровлею у какова жїлья. } Vliering. v.
Жїтнїца, или сараи хлѣбнои. } Schuur. v.
Жолубъ, или каналъ дождевои, также и камень четвероуголнои, въ немже вх поварнѣ блюды моютъ. } Rioel. o. Renn.
Жръно́въ о῎слїй, и҆лѝ о҆се́лскїй
жупан
жю́пе́лъ
заграѳ
Задвїшка, или закладка у двереи. } Klink, van een Deur. v.
Заквасъ или ростворъ. } Deessem. m.
Заключенїе, или вершенїе какова совѣта. } Raadslot. o.
Законныи мужъ или жена. } Echtgenoot. m. en v.
зала̀ и҆лѝ пе́пелъ
Залога задняя стража, или караулъ. } Achterhoede. v.
Замота или дѣтїна непостояннои. } Ligtmis. Lichtequant. m.
Занѐ
Заостренное, или гвоздь без шляпкї. } Spyl. v.
Запана или серга съ каменьи. } Bagge. v. oorringe.
Зарубка, или зарѣска, также и блокъ, или вѣкша карабелная шеснатцатая доля аршїна голандского. } Talie. v.
заха́рїа
Заха́рїѧ
Звꙋ́къ

ЛБ 1627, 76

Згажда́ютсѧ
Зданїе, также игуменство, епїскопство, или коль далеко ихъ власть, или землевладѣнїя простїраетца. } Sticht. o. Stift. v.
зе́лїе сꙋ́рово
Зелїѧ́ница
Землемѣ́рїе, и҆лѝ землемѣ́рство
земнїи свѧтцы́, и҆ли́ ст҃їи
Земское обыкновенїе, или государственное обыкновенїе. } Lands aart. v.
Зенераль
Зино́веи
Зла́къ
Злои или нечестивыи духъ. } Eunjer. m.
Знаки, или рубчїки на кожахъ. } Nerf. v.
Знаменанїе побѣды, или знаки побѣды. } Zeegeteken. o.
Зна́менїе
Зна́менїѧ и҆ чюдеса̀
Значе́нїю
зодчїи
Зо́дъ
Зоровавель
Зра́да
Зубъ у звѣря называемыи колъ, или клїнъ. Slagtand. m.
ѕвѣздозако́нник҇
ѕвѣздосло́въ
и῎гѹмень
И῎стое
и҆гемонъ
Игла болшая, или зашївная. аки заволошная. Paknaald. v.
Игла или спїчка волосяная. Haair naald. v.
и҆гѣмонъ
И҆е҆рс҇лимскаѧ ѕемлѧ̀
Износокъ, или изнуренное что. } Sleet. v.
Изощренное, или конецъ острыи у иглы или шїла. } Spits. o.
и҆зрѧдны
и҆і҆с҇ль
и҆коном
Илѝ
илиꙗ
Имя городу, также уволненная крѣпость, или мѣсто. } Vryburg. m.
Иноземецъ, или обыватель, жїтель какїя земли. Landzaat. m. || (с. 75)
Иноплеме́нници
Иноѡ́бразнѡ
исавъ
исакъ
Исподняя. или нїжняя юпка. } Onderkeurs. v.
Источнїкъ или начало проїсхожденїю какова ручья или рѣчки. } Bronaar. v.
И҆стꙋка́нное
И҆счеѕо́ша о῎чи моѝ
иꙗковъ
і҆а῎ковъ
і҆е҆реи
і҆е҆росалим
і҆е҆рс҇лимъ
Ізрѧ́дны
І҆зрѧ́днѣе
І҆ли и῎ли
І҆о҆ан҃нъ
іо́сиѳ
І҆ринеи
І҆са́акъ
і҆са́къ
іѡан҇
К томꙋ̀
Кабїнетъ, или комната. } Kabinet. o.
кади́съ
каинъ
Каков҇ство
Калъ, или пометъ человѣческїи. } Stront. v.
Кандис҇
карвана
карте́ча
Катихꙋмен
ка́чество
Ка́чьство
кидарь
кидра
Ки́рополат
Кли́ментъ
Ключи́мїи
Кова́рство
Ковче́гъ
кодра́нтъ
Ко́естранъ
козма
козмо́с҇
коме́та, и҆лѝ метла́ на нб҃си
Комка́нїе
Копоша́тисѧ
Корми́ло, и҆лѝ Корми́лце
Ко́рмчїй, и҆лѝ ко́рмник҇
Корѣи
коса̀ и҆лѝ сѣ́рпъ
ко́чки, и҆лѝ сꙋгꙋ́бы персто́въ
красово́ль
Красово́ль
Ксенифо́н꙽тъ
ктитор꙽
кустоді́а
кѹмитирѧ
кѹ҆митирѧ
Кꙋ́десъ
кꙋмитирѧ
Кꙋмити́рѧ
Кꙋпи́на
Кꙋ́пы
Лацныи
Лаѧ́нїе, и҆ли лаа́нїе, и҆ли лаѧ́тел҇ство
Лаѳи́ри
лейбгва́рдиа
ливанъ
ливанъ
Ликоствова́нїе
Ли́къ
линїа́
Лихои́мство, и҆лѝ лихоимѣ́нїе
Лицемѣрствꙋ́ю
Лобза́ю, и҆лѝ лобжꙋ̀

ЛБ 1627, 109

ло́и
лотъ
Лѣть
Лѣ́ть е῎сть

ЛБ 1627, 112

Любодѣа́нїе

ЛБ 1627, 112

людинъ
Лю́ща
лꙋбъ и҆лѝ драни́ца
Лꙋка́вый

ЛБ 1627, 110

магистриды
Ма́етности
маке́лїа
малелѣилъ
мамо́на
ма́мъ
манасїа
мариꙗмь
Марі́ѧ
марїа
марїам
Марїа́мъ
марїа́м꙽
Ма́слина плодови́та
Митрофа́нъ
михаи́лъ
монокси́ла
моты́ка
мр҃иꙗ
Мꙋдръствꙋѧ
навкли́ръ
нав꙽кли́ръ
на́глъ
Насте́гнъвы
Наѹ҆сти́ша
Не́гли
непщꙋ́ю
нетїи
Неꙗ῎сыть
ны́рища
О҆ Балса́ме
О҆ постѣ̀, а҆рцы̀ у҆рцы́евѣ
О῎кро́мь
О῎шибь
О҆бава́нїе
О҆бѣщницы
О҆бꙋчаи
О҆клошен҇
О҆лтарь
о҆па́сно
О҆плотъ
О҆свѣнѧ́тисѧ
О҆че́кивали
о҆щꙋти́л꙽
памахарни
па́па
па́па
параклит
пароль
Парѳе́носъ
пасха
па́сха
пасха
Пищаль
плане́та, и҆лѝ блꙋдѧ́щаѧ звѣзда́
Пли́щъ
Подꙗ҆ре́мник҇
Позор
по́лнѧ мс҇ца, и҆лѝ по́лныи мс҇цъ
попъ
Предисло́вие толкова́нию и҆ме́нъ чл҃ческих
Предсловїе имен члч҃ескихъ
Предсло́вїе і҆меном чл҃ческимъ
Презо́р꙽ство
Прїи῎скрено
про́то
протопопъ
прс҇тлъ
Прꙋстъ
Псими́ѳъ
рахиль
Рачи́тель
рога́тыи мс҇цъ. и҆лѝ сѣрпом
рогъ
рогъ
ро́гъ
Ро́ждїе
Рꙋкоположил
сава́та
саватонъ
саваѡѳ

Сказание речем недоведомым. Исус спас. РНБ, Соф. 1450 (л. 189об.), РГБ, МДА 191 (л. 615об.)

Саке́лла
сафала
сепфора
серафимъ
сина
Сказа́нїе, еж чт̑о знаменꙋ́ют
Ска́нда

Азб6. РНБ, Соф.1567 (л. 165)

Скопцы
смерчь
соло́ное мѧ́со и҆лѝ ры́бы
сопца̀
Спи́ра

Азб6. РНБ, Соф. 1567 (л. 159об.)

Спира
Спра́вовати
Спроста́ти
Спꙋда́рь
Стати́р
статиръ
стати́ръ
стати́ръ
статиръ
сти́хїа
страти́г꙽
стра́шнаѧ, и҆лѝ стра́стнаѧ пѧ́тница
Стре́мо
стѧ́гъ
сѣ́верныи, и҆лѝ полꙋ́нощныи вѣ́тръ
Сꙋлинарѝ
Тае῎мница
Теклысѣры
тетроа῎рхъ
тиръ
Ти́тла
тмѣ́нїе, и҆лѝ помраче́нїе слн҃ца
Тот ло́ж꙽

ЛБ 1627, 109

угарь ї҆до́нь
ѹ῎ѝ
ѹ҆ѝ
Ѹ҆страбисѧ
ѹ҆ѱило́н꙽
ханааньски, жидовинъ
херовимъ
Херотонїѧ
хлами́да
хлороса́вра
хомꙋ́тъ и҆лѝ шлеѧ̀
хри́зма
хриѕма
Хро́но
Хꙋсїи
Ѡ҆ А῎спидѣ глꙋхомъ
ѡ҆ а҆рѡматахъ и҆лѝ ѡ҆ коре́нїи и҆ ѕе́лїи мнѡ<го>цѣ́нномъ
ѡ҆ и҆гра́нїю, и҆лѝ и҆грали́щꙋ
ѡ҆ мы́лни, и҆лѝ ба́ини
ѡ҆ нача́лѣх полнты́чных и҆лѝ мирски́хъ
ѡ҆ о҆дѣѧ́нїи, и҆лѝ пла́тїю
ѡ҆ хꙋдо́жникахъ и҆лѝ рꙋкодѣ́лниках
ѡ῎дигитрїа
ѡ῎санна

Сказание речем недоведомым. Исус спас. РНБ, Соф. 1450 (л. 189об.); РНБ, Пог. 1655 (л. 202); РГБ, МДА 191 (л. 615об.); РНБ, КБ 25/1102 (л. 150об.); РГБ, Тихонр. 346 (л. 11об.); РГБ, Иос.-Вол. 152 (л. 469); РНБ, КБ 83/1160 (л. 191)

ѡ҆диги́трїе
ѡ҆тѡцы
ѿродь, и породь, сѣме,
четве́ртаѧ ча́сть лѣ́та и҆лѝ го́да
Чѝ ли
Чи́гот
чигот꙽
что ес҇ бг҃ꙋ и῎мѧ
чы́реи ра́къ, и҆лѝ во́лкъ
Чюв҇ства
Шаръ
Ши́бане
Щꙋ́дь

Азб6. Соф. 1567 (л. 191об.)

ю῎жика
ю῎жныи, и҆лѝ полꙋ́денны́и вѣ́тръ
Ю҆жика
ѥвга
ѥверъ
ѥ̇демъ
Ѳело́нъ
Ꙗ҆ко
Ꙗ҆ремникъ
Ꙗ҆рмо
ꙗ῎рмы