Де́лфин҇

Submitted by admin on Thu, 10/01/2020 - 11:19
Номер Шестой Азбуковник
472.00
РНБ, Соф.1567

0472. [маѯим грек҇] Де́лфин҇ Ⓣ ѕвѣрь мор꙽скїи. ес҇, та́ко именꙋем • подо́<> вепрю̀ • [златоструи. и҆ жити мартїнїѧ́на.] Е҆го́ же и῎ндѣ свинїе́ю морско́ю нари́чет • и῎мѹт же о҆бы́чаи де́лфини сицев҇, Е҆гда̀ ѹ῎ѕрѧт꙽ в мо́ри члк҃а ѹ҆то́пшаго пла́вающа, тогда̀ млс҇тивно подшедше взе́млют е҆го на хребты̀ своѧ, і҆ направлѧ́ют до́ брега • да ѿ вкупоро́дных по||(л.66об.)лꙋчит погребе́нїе •

л. РНБ, Соф.1567

л. 66–66об.