Галиле́ѧ

Submitted by admin on Wed, 09/30/2020 - 20:05
Номер Шестой Азбуковник
413.00
РНБ, Соф.1567

0413. [еѵг҇ маѳ,] евре Галиле́ѧ Ⓣ галїле́ѧ е҆сть страна̀ ꙗѕы́ческаѧ • а҆ дрꙋгаѧ [е҆ѵг҇. маѳ] галиле́ѧ ес҇ палести́н꙽скаѧ • близ стѣны і҆е҆рс҇лима в горѣ • в не́и же по воскр҃сенїи ѧ҆ви́сѧ г҃ь ѹ҆чн҃ком своим • Ꙗ҆ѕыческаѧ же галилеѧ ѿтоит ѿ і҆ерс҇лима ѧ῎кобы два || (л. 59об.) дн҃и хо́дꙋ • в се́и ꙗ҆ѕы́честеи галилеи воспитан҇ быс҇ г҃ь наш҇ і҆с҃ хс҃ • во́ градѣ наѕаре́фѣ • Поне́же бо і҆ѡ῎сиѳ по ѹ҆ме́ртвїи и῎рода изби́вшаго млднцы возвратис҇ ѿ египта в ѕе́млю і҆и҆лв҃ꙋ • і҆ всели́сѧ галиле́истем нарица́емем [е҆ѵг҇ маѳ] наѕареѳ • в нем же і҆ воспитан҇ быс҇ г҃ь • Сего ради жи́дове ѹ҆корѧ́юще га҃, гл҃хꙋ е҆му, [е҆ѵг҇] наѕарѧни́нъ е҆си • понеж тамо древле живѧ́хꙋ пога́нїи ꙗ҆ѕыцы • [еѵг҇, лѹк҇. зач҇. г҃] Толкꙋ́ет же сѧ галилеѧ че́сть • А҆ назарет толкуетсѧ о҆свѧ||(л.60)щен҇

л. РНБ, Соф.1567

л. 59–60