О҆ постѣ̀, а҆рцы̀ у҆рцы́евѣ

Submitted by admin on Fri, 06/04/2021 - 23:12
Номер Азб2
171.00
РГБ, ф.173-III, МДА, 93

0171. О҆ постѣ̀, а҆рцы̀ у҆рцы́евѣ;

Бѣ во а҆рме́нех нѣкїи во́лхвъ, и῎менем се́ргїи. его ж а҆рме́ни нарица́хꙋ своим ꙗ҆ѕы́ком а҆рцыемъ, ре́кше у́чителем. се́й свои῎мъ вол꙽шеством мно́гих ѡ҆братѝ, послѣ́довати свое҆му̀ зло́мꙋ у́че́нїю. и҆мꙗ́ше же у҆ себꙗ̀ пса̀, и҆ нарица́ше е҆го̀ а҆рцы у҆рцыем. ре́кше у҆чи́телевым у҆чеником. себѐ б̑о б̑о нарица́ше у҆чи́телем. а҆ пса̀ у҆чеником. по а҆рме́нски а҆рцы у҆чи́тель, а҆ у҆рцы у҆ченикъ. е҆гда ж во́лхвъ то́и хотꙗ́ше внити во́ град кото́рой, и҆ли в꙽ ве́сь, и҆дѣ ж скве́рнїи е҆го̀ у҆ченицы живя́хꙋ. т̑о пре́же посыла́ше пса̀ ѡ҆намо, воѕвѣща́ꙗ им сам свої к ним приход. лю́дие ж ви́дѣвше пса̀, и҆схожа́хꙋ во срѣтение вол꙽хва внѣ гра́да; По́слану же нѣ́когда бы́вшу псу̀ на такову́ю скве́рную слꙋжбꙋ. Но̀ пребл҃гїи же х҃с бг҃ъ на́шь не терпя таковѣї || (л. 32об.) пре́лести раѕ꙽пространꙗтися, повелѣ пса̀ волком снѣстї. пришедшу же волхву не срѣто́ша е҆го у҆ченицы е҆го. ѡ῎н же у҆вѣ́давъ ꙗ῎ко не прїи῎де к нимъ предвоѕвѣстникъ е҆го пе́съ. Посла̀ на вѕыска́нїе е҆го̀. ѡ҆ни́ же шедше ѡ҆брѣто́ша е ѿ волко́въ расте́рзана. ѡ῎н꙽ же слы́шавъ то̀ вел꙽мѝ ѡ҆скорби́сꙗ. и҆ повелѣ всѣмъ своим у҆чеником седмицꙋ пости́тисꙗ, сме́рти ради пса̀ ѡ῎ного. То́и же по́стъ творꙗт несмы́сленнїи а҆рме́ни на седми́цы мытарꙗ̀ и҆ фарисе́я; Ст҃їи же ѿц҃ы противꙗщес҇ таково́му их скве́рному преда́нию, повелѣша всѣмъ правосла́вным҇ хрс҇тїꙗ῎номъ на седми́цы то́й в среду и҆ в пяток҇ раѕрѣшати и῎ноком҇ на млеко̀, а҆ мирꙗ́ном҇ на́ мꙗсо и҆ на млеко̀;

л. РГБ, ф.173-III, МДА, 93

л. 32–32об.

Такс_Азб2